Šta je to srpski nacionalizam?
To je ram, u kome je ikona Hristova,
To je dom, u kome je Hristos domaćin.
To je brak, kome je Hristos blagoslovitelj.
To je selo i grad, u kome je Hristos načelnik.
To je država, u kojoj je Hristos car.
To je umetnost, u kojoj je Hristos čarobnost.
To je škola, u kojoj je Hristos učitelj.
To je crkva, u kojoj je Hristos prosveštenik.
To je borba, u kojoj je Hristos vojskovođa.
To je stradanje, u kome je Hristos glavni stradalnik.
To je muka, gde se Hristos muči kroz nevinu decu.
To je mrak, u kome je Hristos jedina sveća.
To je robovanje, koje je izdržljivo samo sa Hristom.
To je ustanak protiv nepravde, sa barjakom Hristovim.
To je pobeda sa pevanjem: Hristos voskrese!
To je pesma koja Hristovo ime slavi.
To je veselje, gde anđeli Hristovi sa ljudima igraju.
Šta je to srpski nacionalizam?
To je tkivo istorije srpskog naroda kome je osnova Hristos,
a potka sveci i svetiteljke i junaci, mučenici Hristovi.
To je molitva do poslednje suze i poslednje kapi znoja.
To je post dok oči ne postanu dvaput veće.
To je žrtvovanje za Hrista i svega imanja i sebe sama.
To je snežna čistota u devičanstvu i anđelska vernost u braku Hrista radi.
To je sreća u samoći, sreća u braku, sreća u društvu, sreća u pobratimstvu, sreća u kolibi, na prestolu, sreća u oba sveta u ime Hrista Boga.
Evo zbog čega je rečeno da je teško biti Srbin.
A to je rečeno komšijama srpskim i izdajnicima srpskim, kojima je nacionalizam ram u koji oni stavljaju drugu sliku, koju im protivnici Hristovi gurnu u ruke.“
Vladika Nikolaj Belimirović
